DA SE NE ZABORAVI – KOSTA STOJANOVIĆ, SRPSKI NAUČNIK I POLITIČAR: On je dobio Carinski rat protiv Austrougarske

Austrougarska nije potrošač, već samo posrednik u izvozu robe iz Srbije na druga tržišta, konstatovao je Stojanović i napravio svoju strategiju: krenuo je da pronalazi nova tržišta u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Italiji, pa čak i u Egiptu…

U strogom centru Beograda, ispod Svetogorske ulice, sa ulazom iz Palmotićeve i izlazom na ulicu Stevana Sremca, nalazi se kratka, živopisna ulica koja nosi ime Koste Stojanovića. Ulica jedva da je duga 500 metara, ali predstavlja pravu malu oazu usred grada: lepe fasade zgrada s početka 20. veka, drveće i zelenilo u dvorištima. Sve deluje umiveno i doterano, pa liči na najbolje dane građanskog Beograda iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

Zašto ulica nosi ime Koste Stojanovića? Pitanje je da li svi stanovnici ove male beogradske ulice znaju ko je čovek čije ime nosi njihova ulica i čime je zaslužio da dobije mesto u ovoj starogradskoj opštini. A reč je o srpskom naučniku i političaru, koji pripada plejadi velikana s kraja 19. i početka 20. veka koji su, nažalost, široj javnosti nedovoljno poznati. Ono što može biti najprepoznatljivije jeste svakako podatak da je Kosta Stojanović pobedio Austrougarsku u čuvenom Carinskom ratu sa Srbijom 1906. godine. Kako je do toga došlo?

Biografski podaci pokazuju da je Kosta Stojanović rođen u Aleksincu 2. oktobra 1867., a umro je u Beogradu, 3. januara 1921. godine. Bio je naučnik iz oblasti matematike, fizike, mehanike, sociologije i ekonomije, a smatra se utemeljivačem matematičke ekonomije i pretečom kibernetike u Srbiji.

Osnovnu školu i niže razrede gimnazije završio je u Aleksincu, a više razrede u Nišu 1885., kao jedan od najboljih đaka. Diplomirao je matematičke nauke na Filozofskom fakultetu Velike škole u Beogradu, juna 1889. godine, kao najbolji student u generaciji. Studirao je zajedno sa Mihajlom Petrovićem Alasom, sa kojim je ostao prijatelj. Za dalje studije nije imao novca, pa je 1890. položio profesorski ispit i zaposlio se kao profesor matematike u Niškoj gimnaziji koja je u to vreme bila veoma poznata obrazovna i kulturna ustanova. U njoj su predavali poznati profesori: Stevan Sremac, Svetolik Ranković i drugi.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • MIODRAG MITROVIĆ, PREDSEDNIK KOMPANIJE MITECO-KNEŽEVAC: Šta sa otpadom posle pandemije
  • NAPRAVITE ODGOVARAJUĆU BEZBEDNOSNU IT STRATEGIJU: Rastuća pretnja: targetirani napadi na kompanije
  • IT INDUSTRIJA IZ ŽENSKOG UGLA: Ova godina je pokazala koliko je tehnologija prisutna i važna
  • POSLOVNI REZULTATI KOMPANIJE dm drogerie markt: I odgovorno i uspešno u 2020. godini
  • KROZ KAKVE KONTROLE PROLAZI PROIZVODNJA I PRERADA GORIVA U SRBIJI: Domaće gorivo i evropski standardi
  • PROIZVODNJA DUVANA U SRBIJI POSTAJE SVE ZNAČAJNIJA: Duvan veoma tražen – peti u izvozu
  • KOMPANIJA MARBO PRODUCT USPEŠNO REALIZUJE PROJEKAT NAMENJEN STUDENTIMA: Chipsy Agro Akademija za farmere 21. veka
  • UPOZORENJE POLA POLMANA DA JE BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA STAVLJENA NA KOCKU: Klimatske promene i nejednakost prihoda – dva najveća izazova
  • DIGITALNI VODIČ: Mobilni naš nasušni
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2020.
Podelite ovaj tekst: