GLOBALNA TEKSTILNA INDUSTRIJA IZMEĐU PRESKUPOG I SUVIŠE JEFTINOG: Skupi, elitni brendovi postali žrtve brze mode

U poslednjoj deceniji su drastično snižene cene odevnih predmeta, koji se sve više kupuju i u sve većoj meri bacaju. To je posledica tranzicije modne industrije, čiji je ishod svojevrsna “demokratizacija mode”, jer svake nedelje nastaju milioni novih “primeraka” garderobe koje prave Zara, H&M, C&A, Mango…

Poznati engleski modni brend “Barberi” spalio zalihe svoje robe u vrednosti od oko 33 miliona evra – u plamenu su nestale torbe, mantili, parfemi…

Vest emitovana prvih dana jula ove godine, dakle na početku upravo minulog leta, nije bila toliko šokantna koliko neobična: “Barberi”, modni brend poznat po kariranom dezenu na svojim skupim mantilima, šalovima i mnogočemu još, oslobodio je kapacitete svojih magacina tako što je spalio zalihe svoje robe u vrednosti od oko 33 miliona evra.

Kompanija je priznala da je to učinila i da se, birajući između toga da to rasproda po sniženim cenama ili jednostavno uništi, odlučila za ovo drugo kako bi zaštitila “ekskluzivnost i vrednost” svoje robne marke. Uz napomenu koja je trebalo da umanji negativan publicitet, da je energija stvorena procesom spaljivanja “iskorišćena”.

Britanski BBC je tim povodom sproveo istraživanje da li je to u modnoj industriji raširena praksa, sa zaključkom da je reč o njenoj “prljavoj javnoj tajni”, što će reći da je to uobičajeno. A u kojoj meri, nije bilo moguće utvrditi, jer je na upit BBC-ja o toj praksi odgovorilo samo šest od 35 vodećih kompanija u ovoj oblasti: većina se dakle opredelila da o ovome ćuti.

Potez “Barberija” je, kad se uzme u obzir kontekst – da se na globalnoj skali danas proizvede oko sto milijardi komada odeće godišnje, oko 14 po glavni svakog stanovnika planete – svakako iznuđen. Ovaj brend je, može se reći, i žrtva “brze mode” (“fast fashion” u originalu) – prakse uspostavljene u poslednjih petnaestak godina, da se modni predmeti proizvode sve brže i prodaju sve jeftinije.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • KAMPANJA „TEŽI RAVNOTEŽI“ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE U SARADNJI SA MINISTARSTVOM ZDRAVLJA: Proizvođači u borbi protiv gojaznosti
  • VANJA VAGIĆ: Zašto su naši principi važni
  • NATALI DELIĆ, TEHNIČKI DIREKTOR KOMPANIJE VIP MOBILE: Inovativna rešenja za bržu digitalizaciju privrede
  • KAKO OBEZBEDITI NAJSPOSOBNIJE MENADŽERE: Plate, bonusi, akcije
  • NEBOJŠA PETROVIĆ, OSNIVAČ I DIREKTOR BIO SAVE GRUPE: Za kratko vreme opravdali investiciona ulaganja
  • POSLOVNA SAZNANJA: Kako da (raz)rešite konflikt i unapredite odnose
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2018.
Podelite ovaj tekst: