KRIZA BANAKA: Da vam je neko pre deset godina rekao da će da propadne Dojče banka, priznajte koliko bi vam ciničnih viceva u stilu “Amerika i Engleska biće zemlja proleterska”, palo na pamet.

Piše: Ružica Ćirković

A evo nas soweit! Mogu da ih spasu Katarci ili Kinezi, ako gospođa Merkel dozvoli, u pauzi između dve posete zatvorenim tranzitnim centrima za izbeglice, koje je Zapad ostavio bez krova nad glavom, pa bi sad rado da ih prebaci Istoku na izdržavanje. Dojče banka se u poslovanju služila prevarama, kao što se u poslovanju prevarama služio Folksvagen. I za evropski bankarski sektor i za evropsku automobilsku industriju dolaze teška vremena. I mi treba da se pripremamo.

Dok ja tako seirim nad tuđim brigama, koje svaki čas nepozvane postanu i naše, regionalna opozicija se uzbunila zbog rezultata poslovanja regionalnih centralnih banaka. U Srbiji i Hrvatskoj se traže objašnjenja: Narodna banka Srbije završila je prošlu godinu sa gubitkom od 83 milijarde dinara, a Hrvatska narodna banka sa gubitkom od 2,55 milijardi kuna, dok je Centralna banka Bosne i Hercegovine, kako sama priznaje, na jedvite jade uspela da izvuče dobit od oko 12 miliona konvertibilnih maraka, što je nešto više od šest miliona evra. Za to vreme je Bundesbanka 2017. godinu završila sa dobiti od oko 1,9 milijardi evra u odnosu na prošlogodišnjih 399 miliona!

Sve tri pomenute regionalne banke u svojim izveštajima ističu da posao centralnih banaka i nije da prave profit nego da održavaju monetarnu stabilnost. NBS i HNB ističu da su gubitak pokrile iz ranije formiranih rezervi, dakle poreski obveznici ne brinite, a CB BiH
javlja da je 60 odsto dobiti, prema propisima, transferisala državnom budžetu. Bundesbanka je celu dobit uplatila u nemačku saveznu kasu.
NBS i HNS ističu da su im godišnji bilans poslovanja ubile kursne razlike, a CB BiH, budući da je njena valuta vezana za evro, da se jedva iskobeljala jer po propisima svoje depozite, kao i naša centralna banka, mora da drži kod propisanih svetskih banaka, gde su “izrazito negativne kamatne stope na oročene depozite i depozite po viđenju”.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• ISPLATA DIVIDENDE U SRBIJI: Korist za građane i budžet
• ISTRAŽIVANJE I PROCENE ANALITIČARA ERSTE GRUPE Javni dug je smanjen, ali stižu novi rizici
• ŠTA JE POKAZAO BALKANSKI BAROMETAR ZA 2018.: Građane brinu nezaposlenost i korupcija
• EVROPSKA UNIJA, FINANSIJSKE INSTITUCIJE I DONATORI POMAŽU RAZVOJ PREDUZEĆA ZAPADNOG BALKANA: Povoljnije finansiranje putem WB EDIF-a
• TRANZICIJA U GLOBALNOJ INDUSTRIJI: SLUČAJ KOMPANIJE TESLA: Kad ljudi zamene robote
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (4): Treba promeniti način „odrastanja” preduzeća
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2018.