Изазов Вере Ристић, оснивача и власнице фирме Еко Глобал, јесте да изгради што више малих хидро и соларних електрана које ће производити енергију из обновљивих извора, а још већа јој је жеља да изградњом ових објеката оживи забачене делове Србије

Када неко сваке седмице сопственим колима пређе путевима Србије од три до четири хиљаде километара, нема сумње да добро познаје све њене крајолике, стазе и богазе. У случају Вере Ристић, дипломираног економисте и ДИФ-овца, такав живот на точковима саставни је део њеног посла, као оснивача и власнице фирме Еко Глобал којој је у основи делатности развој обновљивих извора енергије.

Вера Ристић дуже од две деценије плива водама приватног бизниса у којима је осетила све добре, али и лоше стране опредељења „бити свој газда”. Каже да се и сама чуди неким својим пословним потезима који би и за мушкарце искусније у бизнису били озбиљан залогај. Прва је, непосредно после ратова деведесетих, сама ушла на арапско тржиште, на којем је желела да промовише српске производе потенцијалним купцима из Кувајта и Бахреина. Развила је стратегију по којој би овом богатом и избирљивом тржишту понудила њима драгоцену робу, попут минералних вода или меда, а Кувајћане довела у лековите бање Србије.

– Постојали су врло конкретни програми везани за Врњачку Бању, Кањижу, ВМА, али они нису доведени до краја из једноставног разлога што, између осталог, нисмо могли да обезбедимо директну авио-линију између Кувајта и Београда – каже за Економетар Вера Ристић. – Снага само једног човека није била довољна да се остваре ови програми у које је уложено изузетно много рада и енергије. Жао ми је због тога, али тај први неуспех није осујетио моју намеру да нешто корисно учиним за своју земљу.

Опширније у штампаном издању