Јелена и Горан из Великог Села заједно са родитељима и дедом одржавају традицију производње квалитетног поврћа. У девет великих и двадесетак мањих пластеника производе квалитетно и здраво поврће које свакодневно излажу на четири тезге на београдској пијаци Ђерам

Када су се пре једанаест година венчали, Јелена и Горан Шкодрић из Великог Села надомак Београда сигурно нису ни сањали да ће занемарити животне позиве за које су се припремали и да ће одлучити да се баве повртарством. Тврде да су много ризиковали, али да се нису преварили. Тако су, заправо, само наставили вишедеценијску породичну традицију.

Да ли је млади брачни пар послушао савет Горанових родитеља, Славице и Слободана, као и најпознатијег деде повртара на београдској Ђерам пијаци, Радивоја Шкодрића – или није било могућности да се на други начин обезбеди животна егзистенција?

– Када сам завршио аутолимарски занат, нисам имао ни услове ни веће амбиције да саградим или изнајмим радионицу. Ни моја две године млађа супруга Јелена, рођена Лозничанка, није могла да добије посао по завршетку средње економске школе. Тако смо, игром судбине, пронашли себе у повртарству и до краја живота наставићемо да узгајамо квалитетно поврће. Додатни мотив нам је био у чињеници да не прекидамо дивну породичну традицију, на којој је посебно мој деда Радивоје инсистирао – испричао је за Економетар 32-годишњи несуђени аутолимар Горан Шкодрић.

Опширније у штампаном издању