Лутања око судбине крупних јавних предузећа само потврђују да још не постоји јасан курс о томе да ли смо земља која иде у тотални либерализам или у социјалдемократску варијанту тржишности

– Имајући у виду да се досадашња транзиција у Србији, према оценама ЕБРД, одвијала негде око или испод просека брзине у европским земљама, у време кад су оне биле у шестој години преображаја економског и друштвеног система, заиста је зачуђујућа лакоћа којом је изгубљено скоро пола године без владе. За то време готово су замрле промене које је и те како требало ”погурати” пошто још доста посла има и када је реч о реструктурисању, приватизацији, промени амбијента или примени системских закона. Мада је, после дугих натезања, влада недавно формирана, њен карактер и мешавина различитих схватања наговештавају да ће, у најбољем случају, транзиција ићи умереним ходом али је, на жалост, вероватније њено споро напредовање.

Уз овакву оцену др Михаило Црнобрња, професор економије транзиције на Факултету за економију, финансије и администрацију, каже за Економетар да је штета што политички амбијент није дао могућност да се направи снажна реформска влада.

Политички ПР

Шта је утицало на овакву оцену о брзини наше транзиције у Транзиционом извештају ЕБРД за 2006. годину?

– С једне стране, оцењени смо као успешни у домаћој либерализацији цена. Ту смо добили високу оцену, као и код приватизације малих и средњих предузећа. Нешто мање, али не тако лоше, рангирани смо и за спољнотрговинску либерализацију. Међутим, врло ниске оцене добили смо код укупне приватизације, јер је још веома велики део привреде у државном или друштвеном власништву, као и за реструктурисање које се веома споро одвија. За одржавање или подстицање унутрашње конкурентности ‘’зарадили’’ смо једну од најнижих оцена и нама заиста прети опасност од монополизације и олигополизације на домаћем тржишту.

Ко кога контролише

Иако се често може чути да у банкарству нема праве конкуренције, моје је мишљење да је ту има више него у трговини и многим другим секторима. Трговина је, на пример, далеко више концентрисана него банкарство јер три-четири велика трговца контролишу 60 посто, а четири највеће банке свега 30 и нешто посто укупног тржишта. Према томе, не бих рекао да у банкарству нема конкуренције. Тачно је, међутим, то да оне користе велику тражњу за кредитима и зарачунавају све нашта имају право.

Овакав „снимак“ не одговара изјавама званичника да је највећи део посла урађен и да се назире завршница транзиције. Да ли је то гледање из неког популистичког угла или несхватање тежине преосталих послова?

– Таква претеривања су, најчешће, политички пи-ар. То раде и политичари у другим земљама кад сопствене потезе оцењују бољим него што стварно јесу. Међутим, моје је дубоко уверење да веома мали број људи у нашој политичкој елити схвата колико нам је посла још преостало, шта још треба урадити. На пример, са великом лакоћом ‘’отписујемо’’ остварења Румуније и Бугарске, стално тврдећи да смо на неки начин испред њих. Није спорно да смо били испред њих, али пре 20 година. У те две деценије они су много напредовали а ми смо, нажалост, искорачили – уназад.

Опширније у штампаном издању

---

У овом броју још и …

• Партнерство у бизнису
• Нови хотел Интерконтинентал
• Револвинг кредит
• Менторинг – карика која је недостајала
• Торба „крпи” буџет
• Добар бизнис у бизнис парку
• Следећи број Економетра излази 10. јула 2007.