Ako mi nismo zreli da se organizujemo da postanemo prostor mira i da to ponudimo svetskim silama, da nas tretiraju kao neutralnu teritoriju, onda će to umesto nas uraditi neko drugi. Mi smo prostor u kojem velike sile mogu da smeste svoju logistiku i da, braneći vlastite interese, brane i naš mir. Ako mi to ne ostvarimo, uvek ćemo biti poligon koji je za njih „bačva baruta“
Nadan Vidošević
Nadan Vidošević, predsednik Hrvatske gospodarske komore (HGK), jedan je sa liste „100 najuticajnijih Hrvata“ koju prave hrvatski mediji, a na čelu je hrvatske privredne komore već 17 godina: posle četiri mandata od po četiri godine, u septembru prošle godine počeo mu je peti mandat koji se završava 2015. godine. Sa ogromnim iskustvom i poznavanjem rada privrede, Vidošević je već duže od decenije poznat po svom zalaganju za regionalne integracije i povezivanje zemalja sa prostora bivše SFRJ. Nedavno, 18. aprila, prilikom svečanog otvaranja Predstavništva Privredne komore Srbije u Zagrebu, razgovarali smo za Magazin Biznis sa gospodinom Vidoševićem upravo o temama koje se odnose na saradnju dve privrede, ali je intervju na tu temu neizbežno morao da počne činjenicom da u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih kompanija, dok u Hrvatskoj posluje tek nekoliko srpskih kompanija: koncern Svislajon Takovo, koji je kupio 2008. tvornicu Euro Food Markt iz Siska za 20 miliona evra i Tesla štedna banka sa osnivačkim kapitalom od tri miliona evra, koje su uložili Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije, kao vlasnici banke. Zato se prvo naše pitanje odnosilo upravo na zatvorenost hrvatskog tržišta za srpske investitore.
• Kako tumačite to što je prošlih godina bilo malo srpskih investicija u Hrvatskoj?
– Ne bih tako posmatrao. Tu temu stalno ponavljam i mislim da je to jedina istina. Hrvatska je, kao i većina tranzicijskih zemalja, neefikasna. Hrvatska administracija je spora i zapetljana…
• Pa, ni srpska administracija nije bolja, ali to hrvatskim investitorima nije bila prepreka?
– Ne, nije bolja, ali ima još nekoliko važnih elemenata. Dakle, ta troma administracija i nesnalaženje bili su prepreka svim investitorima koji su imali alternativu, koji su mogli da ulažu ovde ili na nekom drugom mestu. Oni koji su imali strateške planove, oni koji su znali šta hoće, mislim na velike investitore, njima je ta naša smušenost i sporost administracije samo koristila, a nije štetila. Naprimer, često su me pitali nemački novinari zašto nam je administracija neefikasna i spora. A ja ih onda pitam: Dobro, a zašto ste onda ušli u cementare, u pivare, u finansije i strateški ih zauzeli? Ušli su zato što su koristili manjkavosti naše administracije. Mislim da je srpski kapital imao alternativu i da je zato koristio i ulagao na drugim mestima.
Opširnije u štampanom izdanju
