Ослoнац на добровољне пензијске фондове

Према проценама експерата Светске банке, Србија би други стуб пензијског осигурања требало да уведе тек за 15 година

oslonac-na-dobrovoljne-penzione-fondoveПрема препоруци Светске банке, Србија би требало да уведе други стуб пензијског осигурања кроз 15 година. Тек тада се може очекивати да ће економски услови бити повољни да поднесу сву тежину реформе пензијског система, изјавила је Анита Шварц, главни економиста у Сектору за развој људских ресурса у Светској банци, одговарајући на питање Економетра о томе шта препоручује Светска банка Србији у даљој реформи пензијског система.

У хрватском летовалишту Опатија, у организацији Народне банке Србије, одржан је 6. октобра, за представнике београдских медија, семинар о добровољним пензионим фондовима и искуствима суседних земаља, а предавачи су били Анита Шварц и Едуард Радетић, директор Организације ХАНФА – Агенције за надзор финансијских услуга Републике Хрватске.
Као што је познато, осим досадашњег обавезног државног пензијског система, по којем се из уплаћених доприноса на зараде исплаћују пензије из државног пензијског фонда по систему текућег плаћања (оно што се убере од садашњих запослених, а остало додаје држава из свог буџета), у Србији од пре неколико година постоји и добровољно пензијско осигурање које се може обезбедити уплатама у неколико фондова. Слично је и у суседним земљама у региону. Међутим, док је то на принципу добровољности, главни потез у реформи пензијског осигурања заправо је, такозвани, други стуб који подразумева обавезну уплату додатне пензије некој од осигуравајућих кућа на лични рачун будућег пензионе-ра.

Тако би се, као што је случај у државама са развијеним економијама, пензије састојале из три сегмента: из обавезног државног фонда (први стуб), из обавезног додатног осигурања (други стуб) и из добровољног пензијског осигурања (трећи стуб).
Међутим, како истиче Анита Шварц, чини се да Србија још није спремна за увођење другог стуба, који је познат као систем капитализоване штедње. Наиме, овакав систем подразумева да се део новца из садашње обавезне уплате доприноса у државни пензијски фонд издваја на лични рачун будућег пензионера.

Проценти издвајања су различити, зависно од тога колико је развијена економија. „Систем другог стуба добро функционише када у једној земљи има 10 запослених на једног пензионера и сигурно је да обезбеђује веће пензије, јер се новац из тих фондова промеће на берзи и увећава се профит. Међутим, постоје проблеми у преласку са првог, на трећи стуб, односно на капитализовану штедњу. Јер, ако запослени пребацује део новца на лични рачун, из чега ће држава исплаћивати пензије“, прокоментарисала је Анита Шварц.

Podelite ovaj tekst: