Čile je pre 50 godina bio u grupi srednje razvijenih zemalja Latinske Amerike, da bi izrastao u najrazvijeniju zemlju u kojoj je BDP po stanovniku na kraju 2018. godine iznosio oko 25.000 dolara. Ali, sve veći jaz između bogatih i siromašnih doveo je do akumulacije nezadovoljstva građana. Na dubinu krize ukazuje i podatak da dugovi čileanskih domaćinstava dostižu 43 odsto BDP-a zemlje

Protesti u metrou

Čile je decenijama, sve do oktobra 2019. godine, važio za najprosperitetniju i najstabilniju privredu Latinske Amerike! Po sprovedenim reformama, ova država je bila uzor drugim zemljama i nalazila se u vrhu ekonomski najslobodnijih država sveta. Stalni rast privrede i izuzetno visok BDP po stanovniku koji je, prema podacima MMF-a, na kraju 2018. iznosio čak 25.891 dolar – takva slika Čilea srušila se u jednom danu, kada je hiljade ljudi, zbog poskupljenja karte za javni prevoz, izašlo na ulice Santjaga. Protesti koji su počeli 14. oktobra vrlo brzo su se proširili i na druge gradove, i Čile je bukvalno preko noći eksplodirao! Mirne demonstracije ubrzo su se pretvorile u nasilje, pljačku i demoliranje, pa je Vlada Čilea proglasila vanredno stanje, a na ulice izvela vojsku i policiju. Do sada su, prema zvaničnim podacima čileanskog Instituta za ljudska prava, poginule 23 osobe, više od 630 građana je povređeno, dok je 6.300 privedeno.

Kako je moguće da u Čileu, koji su mnogi smatrali kolevkom neoliberalizma u Latinskoj Americi, dođe do tako dramatične eskalacije nasilja i gde su uzroci tolikog nezadovoljstva naroda, za Magazin Biznis objašnjava prof. dr Slobodan S. Pajović, dekan beogradskog Fakulteta društvenih nauka (u osnivanju), predsednik Međunarodne federacije za izučavanje Latinske Amerike i Kariba, sa sedištem u Meksiku, i dopisni član Paragvajske akademije nauka.

– Čileanska kriza je duboka institucionalno ekonomska i ponajviše socijalna kriza. Kada analiziramo uzroke čileanske krize, koja je iznenadila ceo svet, moramo se vratiti u osamdesete godine 20. veka. Tada je izvršena neoliberalna reforma, i 1980. godine donet Ustav.

Foto: BBC

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• DODELJENA TRADICIONALNA PRIZNANJA „SAM GODIŠNJE NAGRADE“: Mihailo Janković – Menadžer godine
• PREGLED USVOJENIH IZMENA ZAKONA IZ OBLASTI POREZA I FINANSIJA: Nova poreska i finansijska pravila startuju u 2020.
• TEKUĆA KRETANJA I OČEKIVANI TRENDOVI U SRPSKOJ EKONOMIJI: Nastavljaju se povoljni uslovi finansiranja
• SIEMENS: Digitalna transformacija, budućnost industrijskog preduzeća
• U ORGANIZACIJI SAM-a, “VEČE SA DEJANOM TURKOM U CROWNE PLAZI”: Okružite se ljudima koji su bolji od vas
• “PREDUZETNIČKO OKO” PRVA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA: Najvrednija i najplaćenija sposobnost čoveka je – razmišljanje
• MELANIJA PAVLOVIĆ, DIREKTORKA KOMPANIJE JAF INTERNATIONAL U SRBIJI: Menadžer mora da bude dobar šahista
• INDUSTRIJA VIDEO IGARA NAJBRŽI RASTUĆI DEO DOMAĆE EKONOMIJE: Najjači centri gejming industrije Beograd i Novi Sad
• SKORO POLA VEKA RADA DRUŠTVA ZA INFORMATIKU SRBIJE: Internet koristi 80 odsto domaćinstava u Srbiji
• DIGITALNI VODIČ: Hologramske društvene igre
• DA LI JE FILMSKA INDUSTRIJA U SRBIJI POSTALA NOVA PRIVREDNA GRANA: Za uloženi evro u film, naša privreda dobije sedam
• POSLOVNA SAZNANJA: Kraj i početak
• TV SLIKE I PRILIKE: Zašto poštar ne zvoni dva puta
• KAKO JE KOMPANIJA MERKATOR-S STVORILA I RAZVILA BREND „UKUSI MOGA KRAJA“: Nema granica za kvalitetnu hranu
• VELIKI TRIJUMF “13. JUL – PLANTAŽA” IZ CRNE GORE: Godina Vranca – vina među najboljim u svetu
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2020.