Румунска пиринчана будућност

Странци отварају очи Румунима и практично показују да са три до пет милиона некоришћених хектара напајаних водом из Дунава, њихова земља има све шансе да постане главни европски произвођач пиринча

rumunska-pirincana-buducnostПосле 19 година транзиције Румунија још није одлучила у ком правцу жели да развија своју до јуче аутархичну привреду. Иако је било више покушаја да се донесе дугогодишњи национални план стратешког развоја, Румуни још нису одлучили у ком правцу да крену, које основне привредне гране да развијају како би се што ефикасније уклопили у свеколику привреду ЕУ, у коју су примљени 2007.

Након што су рударству „сасечени корени“, а петрохемија и машиноградња се нашле у запећку, као и практично затворе-на индустрија трактора, помишљало се на ослањање на модерну, еколошку пољопривреду, на туризам и информатику.

Међутим, за пољопривреду, која је после деколективизације потпуно хаотична, треба много времена и пара. У пољопривреди је дошло до суштинских поремећаја. Сточарство је смањено, воћарство запуштено, гајење житарица омаловажено, престарело и заостало село скоро ни само себе не успева да прехрани. Из увоза стижу: месо, млеко, житарице, риба, вино, воће и поврће. Иако је Румунија аграрна земља, парадоксално је да се на трпезама све мање налазе плодови са домаћих поља, вртова, воћњака и пашњака. Увоз хране, поглавито из других земаља чланица ЕУ, руши све напоре око изравнања критично негативног спољнотрговинског биланса.

У тој веома проблематичној ситуацији у пољопривредној производњи, овдашњи медији избацили су на тржиште једну идеју на коју нико овде није рачунао. Тиражни и утицајни дневник „Гандул” написао је ових дана да би „помоћу страних инвеститора, који масовно купују необрађиване терене, Румунија могла да постане један од главних произвођача пиринча у ЕУ” и да тако храни белим зрном и себе и Европу.

Да ова прича није без основа показује поновљена заинтересованост агенције Ројтерс да светској јавности понуди информације из којих се види да „странци отварају очи Румунима” и практично им показују како искористити три до пет милиона хектара погодних за гајење пиринча, а који се тренутно уопште не користе.

Тако сазнајемо да већ годинама Италијани, Шпанци и Французи купују на хиљаде некоришћених хектара земљишта у Дунавској низији, посебно у близини града Браиле, на југоистоку Румуније. У томе је најактивнија италијанска компанија „Ризо Скоти“ (Riso Scotti) која је још од 2003. уложила на десетине милиона евра у куповину око 7.000 хектара земље. У Владењу, у округу Јаломица, подигнута је модерна фабрика за процесирање пиринчаног зрневља.

Podelite ovaj tekst: