ŠTA JE PANDEMIJA PROMENILA U ORGANIZACIJI RADA: Kakva je budućnost kancelarije

Globalna zdravstvena kriza još nije prošlost, ali će u jednom momentu to biti, što na dnevni red stavlja preispitivanje vanrednih mera koje je u poslovnom svetu iznudila. Da li će se priroda kancelarijskog rada nepovratno promeniti i da li je ovo „nova normalnost“

Empajer stejt bilding – da li će dobiti dovoljno novih stanara

Empajer stejt bilding, 443 metra visoka poslovna zgrada sa 102 sprata u samom središtu Njujorka, na raskrsnici 34. ulice i Pete avenije, simbol je sa zanimljivom istorijom i – kako je to tekstom i grafikom pred kraj septembra predočio „Njujork tajms“ – neizvesnom budućnošću.

Svečano ju je, 1. maja 1931, otvorio tadašnji predsednik Herbert Huver. Bilo je to prvo zdanje na svetu sa više od sto spratova i titulu najviše zgrade sveta držalo je sve do 1972, kad ju je nadmašila prva kula Svetskog trgovinskog centra, danas samo uspomena, pošto je, sa kulom bliznakinjom, sravnjena sa zemljom u spektakularnom terorističkom aktu Al kaide 11. septembra 2001.

Među mnogim kuriozitetima Empajer stejt bildinga je i činjenica da je projektovana i sagrađena za samo 20 meseci. Na gradilištu je svakog dana bilo 3.400 radnika, koji su nedeljno kompletirali po četiri i po sprata.

Predata na upotrebu usred najveće ekonomske krize, dugo je zvrjala poluprazna, da bi ono što je danas – zdanje sa najatraktivnijim poslovnim prostorom u glavnoj američkoj metropoli i prvorazredna turistička atrakcija – postala tek posle Drugog svetskog rata.

Kao takvo, zdanje je i indikator ekonomskog zdravlja Amerike, što se najbolje videlo u tekućoj zdravstvenoj krizi koju je izazvao virus kovid-19 i što je bio glavni povod da „Njujork tajms“ sačini svoju multimedijalnu analizu koja u središte pažnje, baš na primeru Empajer stejta, stavlja promene u organizaciji rada, kako one iznuđene i privremene, tako i one koje su bile stvar izbora i kao takve imaju velike izglede da ostanu.

Kao i svaki biznis na planeti, pandemija je, naravno, pogodila i poslovni model ESB, kome su izvori prihoda izdavanje kancelarijskog prostora, lokala raznovrsnih namena u prizemlju – i turisti koji bi da najveći grad Amerike osmotre sa dva vidikovca: jednog na 86. i drugog na 102. spratu, i to zadovoljstvo plate između 30 i 60 dolara, zavisno od toga koliko (ne)žele da čekaju.

Foto: Vikipedia

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • SAŠA MARKOVIĆ, DIREKTOR PRODAJE COCA-COLA HBC SRBIJA: Pomeramo granice i u izazovnim vremenima
  • TELEKOM SRBIJA ČUVA NAJVAŽNIJU OD SVIH MREŽA – MREŽU ŽIVOTA: Nijedna vrsta ne umire sama
  • DO KRAJA SLEDEĆEG APRILA PRODUŽEN ROK ZA NOVI MODEL FISKALIZACIJE: Prelazni period startuje 1. novembra
  • JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: A kad se čovek vrati, pitamo zašto se vratio…
  • SVE JE U LJUDIMA – IZAZOVI SAVREMENOG HR-A: Dušeci, restoran i sladoled
  • STRUČNA PRAKSA U KOMPANIJI ASEE: Prilika za mlade stručnjake da ostanu i rade u Srbiji
  • GERALD GRÜLL, DIREKTOR MALOPRODAJE U IMMOFINANZ-U: Ritejl parkovi – nove „zvezde” maloprodajnog sektora
  • SARADNJA PRIVREDE I PKS KROZ MODEL DUALNOG OBRAZOVANJA: Mladi brže do posla, kompanije do kadrova
  • KOLIKI JE ZNAČAJ NAJVEĆE NAFTNE KOMPANIJE ZA PRIVREDU ZEMLJE: U srpski budžet NIS godišnje uplati više od 1,1 milijarde evra za poreze
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2021.
Podelite ovaj tekst: