Trgovci nekretnina suočeni sa teškom ekonomskom situacijom koja je zahvatila i čarobno lepi Tajland, sada nadu vide u Kinezima kao novim, bogatim Investitorima
Lepo li je u zemlji Tajlandu! Nestvarna priroda, prijatni i ljubazni ljudi, jevtinoća i za turiste plićeg džepa… Ali, medalja ima i onu drugu stranu. Kriza je stigla i u ovu nama daleku zemlju (leti se preko Istanbula, pa do Bangkoka, više od deset sati čistog leta).
Tajlandska moneta zove se bat i plutajuća je u odnosu na sve jači dolar a sve slabiji evro. U aprilu, kad sam napuštala Pataju i Bangkok, odnos je bio za 100 evra 3.483 bata, ili jedan evro 34 bata, a za jedan dolar dobijalo se 32 bata. Taksista za te pare radi bar mesec dana, vozači tuk-tuka mnogo više, kao i vozači popularnih malih kamioneta (songtan) koji prima oko deset putnika i stane gde god želite. Cenkanje je obavezno i ide i do besmisla: ako vam traže 100 bata za prevoz, možete da oborite cenu i na – deset bata!
Nekad je bilo skupo ići u tu prelepu zemlju, bivši Sijam. Sada za dve nedelje boravka uz sve troškove, brojnih izleta i šopinga, možete da prođete sa manje od 1.500 evra. Kažu da je Tajland ne tako davno, poslednje dve decenije, bio bogata zemlja sa najvećom privrednom stopom rasta na svetu! Samo pre deset godina BDP je bio 8.100 dolara po stanovniku! Pre svega, zahvaljujući izvozu pirinča, ananasa, šećera i kaučuka, odeće i obuće, motornih vozila, elektronike, dečijih igračaka ali i tako retkih rubina po kojima su poznati tajlandski rudnici. Zato turiste obavezno vode u najveću kompaniju za eksploataciju i izradu nakita od ovog lepog crvenog dragog kamena, Diamond centar, gde vas čeka piće dobrodošlice, film o procesu p roizvodnje, a onda vas uvode u zaslepljujuće dvorane sa vitrinama od neprobojnog stakla sa dragocenim nakitom od koga bi i Alibabi stao dah! Ali, dah staje i od cena. Iako je cena lomljenog zlata u Bangkoku 35 evra po gramu, jedan skromni, jednostavni prstenčić od srebra, ne od zlata, sa jedva vidljivim rubinom staje u tom centru 200 evra! Cenkanja nema, tek neznatnog, 10 evra, na primer.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- PRIVREDA OČEKUJE POZITIVNE REZULTATE ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU Siva ekonomija problem broj jedan
- MINISTAR RASIM LJAJIĆ U VRNJAČKOJ BANJI NAJAVIO VEĆA ULAGANJA Nove investicije oko 70 miliona dinara
- Ministri posetili štand Dunava na Sajmu poljoprivrede
- AKTIVNOSTI SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA – SAM Menadžeri sa članovima Fiskalnog saveta
- POSLOVNA SAZNANJA Život je kao reka
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE Dobro naciljajte svoje ciljeve
- DR VESNA MATIĆ: FINANSIJE SRPSKE (1) Kosta Cukić – otac srpskog dinara
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2015.
