Čak i da nema dežurnih ekonomskih tema u Srbiji, kao što je, na primer, pitanje kursa ili loše privatizacije pojedinih preduzeća, ne bi nam bilo dosadno.
Piše: Radojka Nikolić
Otkad je, novembra 2008. godine, Srbija sklopila aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), mi na svaka tri-četiri meseca dočekujemo predstavnike MMF-a i teme počnu same da se nižu: „hoće li biti stezanja kaiša“, „treba smanjiti plate u javnom sektoru“, „biće veći PDV“, „nema povećanja PDV-a“, „manje plate i penzije“, „ključna je reforma penzijskog sistema“…
I tako se talasa medijska scena Srbije bar petnaestak dana: dan-dva pre dolaska misije MMF-a, zatim tokom desetak dana njihovog boravka i još dan-dva po njihovom odlasku. Uglavnom, to su dani ispunjeni strepnjom – šta će reći predstavnici MMF-a, da li smo ispunili ono što smo obećali, da li su zadaci obavljeni, da li smo potrošili više nego što je predviđeno, ima li privrednog oporavka, kakav je priliv u budžetu, koliki je budžetski deficit…
I ko zna koliko bi naše strepnje dugo trajale a neizvesnost se produžavala, da se neko nije setio da i članovi misije MMFa moraju imati neke turističke sklonosti. Tako je na paket-aranžman MMF-a uzvraćeno paket-aranžmanom sa primesom turizma. Model je isproban krajem prošlog oktobra kada je misija MMF-a posetila Vinariju Aleksandrović u Vinči, kraj Topole. Iako su tada svi strepeli od povećanja PDV-a, iz Topole je 30. oktobra jedan od nadležnih ministara javio: „Vrlo smo blizu dogovora. Uostalom, ne bi misija MMF-a danas ceo dan bila na Oplencu i u Vinariji Aleksandrović da nešto škripi“. I zaista, sutradan je saopšteno da je sa misijom MMF-a dogovoreno da neće biti povećanja poreza na dodatu vrednost a da će budžetski deficit iznositi četiri odsto. Prihvaćeno je i sve što su predstavnici Srbije ponudili MMF-u vezano za štednju, smanjenje državne administracije i uštede u javnim nabavkama.
Zato ni ovoga puta, tokom februarske posete misije MMF-a Srbiji, nije trebalo sumnjati da će biti doveden u pitanje aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Uprkos gotovo istim pitanjima oko kontrole realizacije aranžmana koja su pratila i ovu posetu delegacije MMF-a Srbiji, čim je najavljeno da će članovi misije posetu završiti obilaskom čuvenog vinskog Podruma Radovanović u Krnjevu, bilo je jasno da će sve biti u najboljem redu. Kad se dođe do vrhunskih vina, znači da se proslavlja pobeda ili dobar rezultat.
Sada je februar 2010. godine. Aranžman Srbije i MMF-a je produžen i traje do oktobra 2011. godine, dakle još 20 meseci. Kako su tehničke kontrole sprovođenja aranžmana na svaka tri-četiri meseca, to znači da ćemo članove misije MMF-a moći da ugostimo što u Beogradu, što po uglednim vinskim podrumima bar još pet-šest puta. Hvala bogu, Srbija ima sve više kvalitetnih, vrhunskih vina i sve više elitnih vinskih podruma, pa ima gde da se ode i šta da se degustira. A ni MMF nije bez projekata i aranžmana. Dok teče ovaj aranžman, smisliće oni već neki drugi kojim bi mogao da se nastavi vinski put, na obostrano zadovoljstvo, i Srbije i MMF-a.
