ZORAN MILOJEVIĆ, BROKERSKA KUĆA AUERBACH GRAYSON, NJUJORK: Najveću cenu su platili nedužni

Nažalost, najveću cenu krize su platili oni ljudi, institucije ili države koje nisu bile zadužene i koje su živele ili poslovale u normalnim granicama. Mnogim ljudima su dugovi izbrisani ili smanjeni, kuće vraćene po novim, povoljnijim uslovima i – život ide dalje. Kažnjeni smo svi mi koji račune plaćamo na vreme

Zoran Milojević

Da sam u Srbiji, investirao bih u poljoprivredu – od kupovine zemljišta do proizvodnje hrane. Zato je poruka za srpsku ekonomiju: ako se već zadužujete, zadužite se za projekat strateške vrednosti kao što je, na primer, osposobljavanje kanala Dunav – Tisa – Dunav, a zaboravite na neprofitabilne investicije kao što je autoput ka Crnoj Gori i slične. Tužna je situacija da se samo pet odsto srpskog poljoprivrednog zemljišta navodnjava i da svake godine zavisimo od padavina, a imamo velika vodena bogatstva i u rekama i u podzemnim vodama.

Ovako je na pitanje Magazina Biznis odgovorio Zoran Milojević, potpredsednik za poslovanje na novim tržištima kapitala u brokerskoj kući Ojerbah Grejson (Auerbach Grayson) u Njujorku. Pitanje je glasilo: Da ste u Srbiji, u šta biste investirali i kakva je poruka za srpsku ekonomiju?

Prethodni intervju sa gospodinom Milojevićem, „našim čovekom na Volstritu“ vodili smo pre dve i po godine, u jeku svetske ekonomske krize i neposredno posle kraha američke berze. Tada je naš sagovornik najavio da će kriza biti teška. „Posledice ove krize će biti enormnih razmera i mogu da se porede sa onima iz tridesetih godina prošlog veka. Svima nam predstoji jako težak period, jer je praktično ceo svet potpao pod uticaj ove krize. Jednostavno, svi ćemo morati da promenimo način i stil života“, rekao je tada Milojević za Magazin Biznis.

Sada, dve i po godine kasnije, pitali smo Milojevića: Šta se, zapravo, dogodilo posmatrano sa ove vremenske distance?

„U Americi kao i u razvijenijim svetskim zemljama došlo je do više kriza i krahova kao što su slom tržišta nekretnina, kriza finansijskog i bankarskog sistema, dužnička kriza i krah potrošačkog društva“, odgovara Milojević.

Opširnije u štampanom izdanju

Podelite ovaj tekst: