Апликација за самостално вођење „папирологије“

Данас је pausal.rs апликација део понуде Сосијете женерал банке на српском тржишту и од пре неколико месеци један од само четири финтек производа на свету. Ту понуду је у палету својих производа уврстила глобална компанија за интернетска плаћања Payoneer

Софија Попара Пармаковић, идејни творац апликације Паушал

Свакодневни позиви са питањем клијената до када се плаћа порез на доприносе, шта је фактура, шта је све паушалцу потребно од „папира” да добије здравствену књижицу, били су мотив Софији Попара Пармаковић да осмисли апликацију која ће све то обављати уместо књиговође.

– То су микро предузетници од којих ниједан књиговођа не зарађује јер имају једну фактуру месечно. Са друге стране, за паушалце је бирократија „шпанско село”, обавеза. Најчешће немају појма како функционише, присећа се колико је било досадно да даје исте одговоре паушалним пореским обвезницима, клијентима у маминој књиговодственој агенцији.

Данас је pausal.rs апликација, чији је идејни творац наша саговорница, део понуде Сосијете женерал банке на српском тржишту и од пре неколико месеци један од само четири финтек производа на свету која је у палету уврстила глобална компанија за интернетска плаћања Пајонир (Payoneer). Софија, са сестром од тетке Доротеом Грбић, на челу је малог тима фирме Клевер (Clever) са осморо запослених.

На нетипичном предузетничком путу, насмејана Београђанка, искрено каже, нашла се случајно. Са врло једноставним мотивом: да заради за аутомобил и мотор.

Иако је студирала математику, у свет пореских књига, завршних рачуна ушла је пре седам година, као двадесетпетогодишњакиња када је почела да ради у маминој агенцији. После неколико месеци учења и рада нашла је прве клијенте из ИТ заједнице, почела да уочава „проблеме” али и да размишља о аутоматизованим решењима.

Софија додаје да је у том тренутку и Србију захватио талас растућег броја фриленсер радника, агенција за онлајн продају; на глобалном нивоу креће експанзија Пејпала па су се и у Србији књиговође нашле пред новим изазовима.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ОДРЖАНА ПЕТА ТКАЧКА КОЛОНИЈА – ПОДРШКА ЖЕНАМА У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА: Традиција стапарског ћилима
  • ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЗАКЉУЧАВАЊЕ НАЗИВА ДОМЕНА: Три нивоа заштите поверења
  • ОНЛАЈН СНИМАЊЕ ОШТЕЋЕЊА, РАЗМЕНА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ЕКСПРЕСНА ИСПЛАТА ШТЕТА: Уника прва у региону увела видео-процену штета
  • СНЕЖАНА И ГОЛУПКА ЧУВАЈУ ЋУРЧИЈСКИ ЗАНАТ У СВРЉИГУ: Каријера зачињена мирисом коже
  • ПРЕДУЗЕТНИЦИ ИЗ БАЧКЕ ИСПИТУЈУ ТРЖИШТЕ: Права проба је на НС маркету
  • НОВА ИСТРАЖИВАЊА ФРАНЦУСKОГ ЕKОНОМИСТЕ И НОБЕЛОВЦА: Да – тржишној економији, не – тржишном друштву
  • Следећи број Економетра излази 5. новембра 2019.
Podelite ovaj tekst: