Др Милан Доброта, Београђанин, основао је компанију Агремо и од 2017. године развија платформу која, користећи вештачку интелигенцију, помаже фармерима широм света да постигну боље приносе. Више од 2.000 клијената из око 100 држава користи платформу коју су направили српски програмери и агрономи
Милан Доброта
У најкраћем, прецизна пољопривреда је област у којој се користе савремена ИТ решења за постизање једног циља – веће производње уз коришћење мање ресурса; од земљишта, радне снаге и других инпута неопходних за рад на пољима и фармама. На њену примену усмеравају све веће промене које носи 21. век. Од измена у навикама исхране људи, климатских промена, па све до пораста броја становника и ограничених природних ресурса. У ИТ сектору непрестано се трага за новим решењима прецизне пољопривреде.
Управо једна софтверска платформа, производ београдске фирме Агремо, повезала је даљинско осматрање и вештачку интелигенцију са потребама фармера. Наши програмери и агрономи, користећи модерну технологију, осмислили су решење које уз помоћ даљинског осматрања, са дроновима и на основу сателитских снимака, пружа пољопривредницима бројне анализе како би постигли бољи принос. Даје информације о броју биљака, открива појаву болести, штеточина, корова, препознаје да ли постоји дефицит воде, утврђује ниво цветања и још много тога.
Крајем марта, у данима пандемије због корона вируса, тим Агрема требало је да се представи на 10. годишњем инвеститорском скупу у Дубаију. Као српски победник првог АИМ стартап такмичења, које су у Београду организовали Научно-технолошки парк и АИМ (Annual investment meeting) иницијатива Министарства економије Уједињених Арапских Емирата, стекли су право учешћа у финалу.
– Готово сви догађаји широм света били су отказани, па и овај. То није велики проблем јер ће се одржати другом приликом, каже Милан Доброта, оснивач и генерални директор Агрема.
– Пандемија је условила појаву других, већих проблема услед којих ће се економија тек наћи пред изазовима, наставља саговорник Економетра, уз поруку да је најважније било сачувати животе и здравље људи.
– Тешко је било да се предвиди како ће тећи опоравак. Сигурно је само једно: ситуација неће бити иста за све јер је ово био поремећај глобалних размера. Појавиће се нове потребе, нова понуда и нова тражња и у томе ће неки економски субјекти изаћи као победници, а други нажалост као губитници, напомиње Милан.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Србија најпожељнија за ауто-индустрију
- ЂEНEРAЛИ ПOКЛOНИO 12 МИЛИOНA ДИНAРA ЛAБOРAТOРИJИ ВAТРEНO OКO И ВЛАДИ: За јачање здравственог система 100.000 eврa
- СРПСКА КОМПАНИЈА ОПРЕМА У ХОЛАНДИЈИ КОВИД ЛАБОРАТОРИЈУ: Термовент реализује један од највећих европских пројеката
- ИЗАЗОВИ ОНЛАЈН ПОСЛОВАЊА: Како да свој е-шоп учините безбедним
- МАСТЕРКАРД ИСТРАЖИВАЊЕ О ТОМЕ ШТА НАМ ЈЕ ДОНЕО ЖИВОТ У ИЗОЛАЦИЈИ: Онлајн куповина животних намирница забележила рекорд
- Следећи број Економетра излази 7. јула 2020.
