Александар и Милена Дацовић почели су да се баве туризмом 2007. године, када су примили прве госте у свом етно селу „Бошкова вода“. Почели су од једне куће, а данас имају седам етно брвнара. Милена је највише поносна на традиционалну кухињу јер се гости најчешће враћају због одличне домаће хране
Етно село има седам брвнара и купалиште
Етно дрвене куће у домаћинству „Бошкова вода“, ресторан домаћих специјалитета, воденица поточара и купалиште на обронцима Златибора поново су почетком овог маја, после скоро два месеца паузе, дочекали госте, више него икада жељне природе и чистог ваздуха. Породица Дацовић из златиборског села Љубиша је половином марта престала да издаје смештај у свом етно селу „Бошкова вода“ због пандемије вируса корона и ванредног стања. Нису хтели, како кажу, да ризикују здравље ни гостију, ни своје породице, па су послушали савете надлежних да привремено затворе угоститељски објекат.
– Сталне муштерије, али и неки нови гости, готово свакодневно су звали и распитивали се када ћемо поново отворити врата етно села. Чим смо почели да радимо, од 4. маја, стигле су нам две породице – каже Александар Дацовић за Економетар.
Он истиче да су предузели све мере предострожности како би овај угоститељски објекат могао нормално да ради након укидања ванредног стања, што ће важити и за госте.
– Све редовно дезинфикујемо, запослени носе маске и рукавице, имамо обавезну дезинфекцију и руку и обуће пред улазак у кухињу и у тоалете. Размакли смо столове због пожељне дистанце међу гостима, и за сада се сви тога придржавамо – наводи Александар.
Дацовићи су почели да се баве туризмом 2007. године, када су удомили прве госте у етно селу „Бошкова вода“. У почетку су имали само једну кућу коју су преуредили за посетиоце, а касније су, како се посао развијао, у понуди имали још неколико етно брвнара. На имању Бошка Дацовића прво је син Александар кренуо да преуређује посед, да би му се касније придружили жена Милена, синови Раденко и Урош и снаја Бобана. Милена Дацовић подсећа да су се из Ужица преселили на Златибор да би се бавили туризмом, иако су обоје имали посао у граду:
– Ја сам се бавила трговином, а Александар је био превозник. Али, одлуку да се бавимо туризмом донели смо јер је имање мог свекра на прелепом месту, усред нетакнуте природе. Ту пролази и речица коју смо преградили тако да имамо купалиште за госте – истиче Милена.
С обзиром на то да нису имали довољно новца, Милена каже да су продали камион и започели посао са 20.000 евра. Касније су узимали и кредите.
– Није било лако у почетку, нисмо имали никакву зараду. Али били смо сложни и цела породица се полако укључивала у посао. Постепено смо се развијали, из године у годину било је све боље и ево успели смо да се одржимо – наглашава Милена Дацовић за Економетар.
Фото: Ужице Медиа
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Србија најпожељнија за ауто-индустрију
- ЂEНEРAЛИ ПOКЛOНИO 12 МИЛИOНA ДИНAРA ЛAБOРAТOРИJИ ВAТРEНO OКO И ВЛАДИ: За јачање здравственог система 100.000 eврa
- СРПСКА КОМПАНИЈА ОПРЕМА У ХОЛАНДИЈИ КОВИД ЛАБОРАТОРИЈУ: Термовент реализује један од највећих европских пројеката
- ИЗАЗОВИ ОНЛАЈН ПОСЛОВАЊА: Како да свој е-шоп учините безбедним
- МАСТЕРКАРД ИСТРАЖИВАЊЕ О ТОМЕ ШТА НАМ ЈЕ ДОНЕО ЖИВОТ У ИЗОЛАЦИЈИ: Онлајн куповина животних намирница забележила рекорд
- Следећи број Економетра излази 7. јула 2020.
