IZNENADNA KRIZA U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI: Bez čipova nema točkova

Globalna oskudica ključnih komponenti za automobilsku elektroniku prinudila je gotovo sve proizvođače da uspore proizvodne trake. Jer, čipovi danas kontrolišu ubrizgavanje goriva u cilindre, kočnice (a sve češće i menjače), određuju ključne parametre vožnje i u sve većoj meri sisteme za bezbedniju vožnju

TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company), kontroliše 84 odsto tržišta procesora najnovije tehnologije – glavne mušterije su mu američki Epl i kineski Huavej

Zbog pandemije i pratećih ekonomskih nevolja, 2020. je bila teška za automobilsku industriju. Vanredna stanja na mnogim delovima planete po pravilu su podrazumevala mnoge restrikcije, pa je konačni saldo bio pad prodaje i usporavanje montažnih traka.

Godina koja je u toku počela je sa solidnom dozom optimizma, ali se neočekivano pojavila nova kriza: globalna nestašica čipova, ključnih komponenti za sve svestraniju elektroniku motoristike. Čipovi danas kontrolišu ubrizgavanje goriva u cilindre, kočnice (a sve češće i menjače), mere ključne parametre vožnje i u sve većoj meri sisteme za bezbedniju vožnju. To je dovelo do toga da su, od oko 30.000 delova (ako se uračuna i svaki upotrebljeni šraf) u danas proizvedenom automobilu, oko tri hiljade specijalizovani čipovi.

Tražnja je već nekoliko meseci veća od ponude, a prema prvim najavama, takvo stanje će potrajati. Nema, međutim, konsenzusa o tome koliko dugo: u prognozama se licitira sa minimumom od šest meseci, dok pesimisti pominju i dve godine.

Automobilski džinovi – a posle mnogih ukrupnjavanja u prethodnoj deceniji, u tu kategoriju mogu da se uvrste svi automobilski konglomerati – najpre su, suočeni sa zdravstvenom krizom koja im je donela zatvaranje prodajnih salona i pad prometa, sami smanjivali svoje porudžbine čipova.

To je, međutim, imalo neočekivani rezultat: umesto obilja čipova (nazivamo ih još i mikro čipovima, procesorima i poluprovodnicima) pojavila se nestašica. Razlog: tokom pandemije povećana je tražnja za takozvanom „potrošačkom elektronikom“: laptopovima, konzolama za igranje (samo japanski Soni je prošle godine prodao 4,5 miliona svog „plej stejšna“), mobilnim telefonima…

Drugi faktor je veliki porast kupovine novih automobila u prva tri meseca ove godine, kad su u većini zemalja uminula prva dva talasa pandemije. Kupci su tokom prošle godine štedeli, a dodatni motiv da se više putuje automobilom su pandemijske restrikcije u avionskom saobraćaju.

Nestašici je zatim doprineo i požar koji je 19. marta izbio u japanskoj fabrici automobilskih čipova Renesas electronics – jednoj od najvećih te vrste u svetu – koja snabdeva nekoliko velikih automobilskih kompanija poput Tojote, Forda i Nisana.

Foto: greentrade.org

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • U SANU PREDSTAVLJENA KNJIGA – MONOGRAFIJA AUTORA PROF. PAVLA PETROVIĆA I PROF. MIRJANE GLIGORIĆ MATIĆ: Zašto Srbija zaostaje, umesto da sustiže razvijenije zemlje CIE
  • ŠTA DONOSI NOVI PRAVILNIK O POREZU NA DODATU VREDNOST: Od prvog jula ove godine novi propisi o PDV-u
  • PREDNOSTI ULAGANJA U RAZLIČITE VRSTE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA: Kako upravljati ličnim finansijama
  • PODRŠKA DOMAĆIM PROIZVODIMA I PROIZVOĐAČIMA: Oko 150 proizvoda sa žigom „Čuvarkuća“ i u Lidlu
  • SAVREMENA TEHNOLOGIJA JE POTPUNO AUTOMATIZOVALA RAD NA BUŠOTINAMA: Kako se digitalizuju naftaši
  • TV SLIKE I PRILIKE: Od filma do životne istine
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2021.
Podelite ovaj tekst: