KOLIKO JAVNI DUG UTIČE NA EKONOMSKI RAZVOJ: Najbogatije zemlje sveta su i najzaduženije

Japan, Amerika ili Nemačka mogu sebi da priušte veći javni dug koji neće izazvati krizu. Oni imaju veliki kredibilitet kod investitora, pa se pored ogromnog javnog duga i dalje zadužuju po veoma niskim kamatnim stopama. Sa druge strane, poljuljano poverenje investitora vodi Grčku u sve veći dug koji je dostigao čak 180 odsto BDP-a, iako je u apsolutnom iznosu šest puta manji od javnog duga Nemačke

Screenshot stranice londonskog časopisa Economist koji prikazuje stanje duga najzaduženijih zemalja sveta u svakom trenutku

Ubedljivo najzaduženija zemlja na svetu je SAD koja je na kraju 2018. imala astronomski veliki javni dug od preko 21.000 milijardi dolara. Međutim, kada se javni dug posmatra u odnosu na BDP, najzaduženija zemlja na svetu nije Amerika, već Japan sa dugom od oko 11.000 milijardi dolara koji je 2,3 puta veći od BDP-a ove države. Verovatno bi svaka druga zemlja sa ovolikim javnim dugom odavno upala u dužničku krizu, ali ne i Japan.

Ove podatke izneo je za Magazin Biznis Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Srbije. Krilatica da je „dug (uvek) loš drug“ očigledno ne važi za sve, barem ne u istoj meri. Da je tako, Japan, Amerika, Kina i Nemačka, koji su prema podacima Svetske banke među najzaduženijim državama sveta, odavno bi bankrotirali. Zašto za neke zemlje dug predstavlja omču oko vrata, među kojima je i Srbija, dok pojedinim državama bilionska dugovanja ne predstavljaju nikakav problem da se dalje ekonomski razvijaju?

– Japan je ekonomski veoma bogat i ima toliki kredibilitet kod investitora da i pored ogromnog javnog duga uspeva da se i dalje zadužuje po veoma niskim kamatnim stopama i ne preti mu neposredna opasnost od izbijanja krize. Investitori, naime, veruju da Vlada Japana može da u svakom trenutku poveća poreze privredi i stanovništvu i da tako vrati sredstva koja duguje – ističe Brčerević.

Japanu i Americi, dodaje on, svakako pomaže i to što su zaduženi u sopstvenoj valuti i mogu u krajnjem slučaju da odštampaju pare i vrate dug.

– Srbija je, s druge strane, siromašna zemlja i nema visok kredibilitet kod investitora, a uz to, uglavnom je zadužena u stranoj valuti, u evrima i dolarima.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • MEĐUNARODNA KONFERENCIJA BEOGRADSKE BERZE “UPGRADE IN BELGRADE 2019”: Bez većih domaćih i javnih investicija, nema bržeg privrednog rasta
  • DESET GODINA POSLOVANJA „GASPROMNJEFTA” U SRBIJI: Do 2025. godine NIS investira još 1,4 milijarde evra
  • WOLFRAM SENGER-WEISS, CEO KOMPANIJE GEBRÜDER WEISS: Očekujemo rast poslovanja u Srbiji
  • STRATEŠKO ŠIRENJE POSLOVANJA NIS-a U RUMUNIJI: Naftu vadimo u Rumuniji, a prerađujemo u Srbiji
  • ODRŽAN BALKAN BIZNIS FORUM 2019 „OD DAVOSA DO BEOGRADA”: Kako da se ponašate i mislite kao lider
  • BIZNIS DODATAK: TRENDOVI I IZAZOVI U KOMUNIKACIJAMA I MARKETINGU
  • DIGITALNI VODIČ: Džepni uređaj umesto prevodioca
  • POSLOVNA SAZNANJA: Život – jedini pravi
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2019.
Podelite ovaj tekst: