Magnetizam čoveka na čelu organizacije doprinosi njegovoj popularnosti, ali istovremeno zamagljuje njegove velike mane
Nema organizacije koja ne pominje popularnost nekog od svojih sadašnjih ili bivših direktora, navodeći njihovu harizmu – lični magnetizam – kao glavni razlog zašto je upamćen. Biti vođa – politički ili privredni, svejedno – koji pleni, koji s lakoćom zadobija simpatije ljudi i saradnika, svakako je poželjna osobina, ali eksperti upozoravaju da ovo često može da bude i paravan koji sprečava da se vide neke velike mane.
Dr Tomas Čamoro-Premuzic, Britanac koji je međunarodni autoritet za profiliranje ličnosti i psihometrijsko testiranje, u eseju objavljenom u “Harvardskoj biznis reviji”, analizira ovaj fenomen i za tezu da harizma postavlja mnoge zamke u koje može da upadne neka organizacija, iznosi sledeće argumente:
Harizma razvodnjava prosuđivanje: Postoje samo tri načina da se utiče na druge: sila, razložnost i šarm. Dok su prva dva racionalna (čak i kad smo “prinuđeni” da uradimo nešto to činimo s nekim razlogom), treći nije. Šarm je zasnovan na emotivnoj manipulaciji i kao takav u stanju je da blokira svako razumno procenjivanje i zamagli pogled. A kad im ponestane šarma, harizmatični lideri pribegavaju sili.
Opširnije u štampanom izdanju
