У ПОСЕТИ БАЧКОЈ ТОПОЛИ И ПЕТРУ ДОБРКОВИЋУ, НАЈВЕЋЕМ ПРОИЗВОЂАЧУ КАЈСИЈА: Србија има идеалне услове за воћарство

У прошлих десет година формирао је плантажу кајсија на 30 хектара, изградио комплетну инфраструктуру, од трафо-станица до система за наводњавање, поседује тракторе и сву механизацију за рад у воћњацима, подигао је две хладњаче, а трећа је у изградњи. У све то је уложио између два и три милиона евра. Тренутно производи 300 тона кајсија, извози их у Русију, Чешку, Словачку, Словенију, воли овај посао и наставља да проширује производњу

Петар Добрковић

На 30 хектара лепо уређеног воћњака у околини Бачке Тополе, већ се виде први плодови који се зелене и скривају у гранама око 20.000 стабала кајсија. То је највећи воћњак под кајсијама у Србији а Петар Добрковић (60) одгајивач тих кајсија из Бачке Тополе, проглашен је крајем прошле године за најбољег воћара, на конкурсу Банке Интеза „Интеза фармер“, у категорији „Интеза воћар“. Када је екипа Економетра крајем маја посетила овај воћњак, могли смо не само да се уверимо да је награда заслужена већ и да се осведочимо да је за гајење овог воћа потребна велика љубав и посвећеност.

Петар Добрковић, без сумње, све то има. Годишње произведе око 300 тона кајсија, извози их искључиво у свежем стању у Русију, Словачку, Чешку, Словенију, пласира их и на домаће тржиште, а годишњи обрт достиже 60 милиона динара (око 50.000 евра). У комплетно опремање воћњака – од механизације, изградње две трафо-станице, три хладњаче, увођење система кап по кап и осталу инфраструктуру, у прошлих десет година је, каже, уложио између два и три милиона евра. Како истиче, све то је неопходно ако неко одлучи да се овом производњом озбиљно бави.

За кајсију Добрковић каже да је „рајско воће“, воли да је конзумира а посебно му је важно што то воће стиже прво, у касно пролеће. Наравно, кајсија је истовремено и једна од најзахтевнијих воћака за гајење: угрожавају је пролећни мразеви, могу да је нападну разне болести а уз то захтева хигијену и доста воде. Наш домаћин Петар је све те информације сажео у једној формулацији – кајсија је живо биће.

Пут од првог стабла кајсије до садашњих 20.000 стабала, за Петра Добрковића почео је пре десет година када је 2006. године засадио кајсије на десет хектара. До тада се, од 1989. године, бавио велетрговином шећером, пошто је претходно студирао агроекономију на Београдском универзитету.

– Сваке године сам од вишка пара куповао земљу и желео да једном, за старије дане, направим себи воћњак за уживање и задовољство. Тако сам већ 1990. године прво купио један салаш и четири јутра земље, са малом кућицом. Али од те идеје, да то буде мали воћњак „као хоби“, брзо сам одустао. Јер, купујући стално и подижући нове засаде кајсија, стигао сам до ових 30 хектара земље: у комаду имам 20 хектара, плус још 10 хектара такође у комаду и све је то под кајсијом.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …