ZELENU TRANSFORMACIJU MORAMO SAMI DA UGRADIMO U SVOJE PLANOVE: Da li je u Srbiji shvaćeno kakve promene donosi Zelena agenda?

Kod nas bi već trebalo da krene talas konferencija i radionica, kako bi javnost, biznismeni, proizvođači, shvatili šta moramo da uradimo, a gde smo. Možda u nekim aspektima stojimo i bolje nego što mislimo, ali morali bismo da napravimo pregled, da znamo šta nam je osnova i šta realno možemo

Gordana Zrnić

Piše: Gordana Zrnić

Evropski zeleni plan može da se uporedi sa dot com revolucijom, koja je u jednom trenutku bila prenaduvana i pukla – ali, ako se pogleda, nije nestala. Štaviše, bez digitalnog više ne možemo da zamislimo svoj život, Ne znamo, pojma nemamo, hoće li velika, globalna, evropska transformacija uspeti u celokupnoj viziji koja vezuje održivost, socijalni aspekt i digitalizaciju. Ali, sva biznis planeta je u transformaciji. Kina je prva, Amerika se priključuje, a Evropa nastoji da se u zelenom nametne kao lider. Ali, šta to konkretno znači? Na jednoj od brojnih konferencija na visokom nivou, pre nekoliko meseci, predstavnici najvećih multinacionalnih kompanija, na primer Shella, naglasili su da se “politika konačno trgla” i počela da sledi biznis. Svi vide zeleno, svi kreću na to svetlo na semaforu. Drugog nema. Naravno da je mnogo lakše zemljama koje su u Evropskoj uniji. Baš zbog toga, zelenu transformaciju moramo sami da ugradimo u svoje planove, moramo da dubinski shvatimo ogroman i snažan momenat sile i već sada neverovatnu raširenost Zelenog plana u Evropi.

Evropski Zeleni dogovor je EU strategija razvoja za 21. vek, čiji cilj je da neutrališe negativan uticaj privrednog razvoja zasnovanog na fosilnim gorivima na klimu i životnu sredinu. Drugim rečima, zahtev je da se evropska privreda razvija bez uticaja na klimatske promene i bez ugrožavanja životne sredine. To je plan u čiju realizaciju su uključeni svi segmenti evropskog društva i šire, političari, predstavnici državnih institucija, nevladinog i korporativnog sektora. Svi, doslovno svi, gledaju kako i šta da urade da se prilagode novom zahtevu. Nekima je u Evropskoj uniji komotno: Švedska i Finska su maltene gotove sa velikim zelenim zahtevima, koje bi druge članice trebalo da realizuju tek do 2030. godine. Te zemlje sada vuku napred i postavljaju standarde. One su obezbedile svoje mesto i svoj napredak i to su svima obznanile. Evropa ih gleda kao lidere zelene tranzicije, mada lako može da se pokaže da je pravi lider Nemačka.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • DIGITALNOM TRANSFORMACIJOM DO BOLJEG KORISNIČKOG ISKUSTVA: Digitalna budućnost sa Banca Intesa
  • ISTRAŽIVANJE IMMOFINANZ-a, VODEĆEG INVESTITORA U OBLASTI KOMERCIJALNIH NEKRETNINA NA TRŽIŠTU CIE: Kupovne navike potrošača se nisu značajno promenile tokom pandemije
  • AMERIČKA KOMPANIJA ROCKWELL AUTOMATION OTVORILA KANCELARIJU U BEOGRADU: Automatizacija je srce moderne industrije
  • KAKO SE KREIRA IMIDŽ I REPUTACIJA: Igraj i pobedi
  • SANJA MILAKOVIĆ KOLUNDŽIJA, PRINCIPAL, EXECUTIVE GROUP: Održivo poslovanje u prvom planu, a ne samo profit
  • SRPSKA ASOCIJACIJA MENADŽERA – KAKO JE DOBRO VIDETI VAS OPET: Junski susret 2021. u znaku jubileja
  • DRUGAČIJE LICE SALCBURGA: Berba jagoda ispod Alpa
  • TV SLIKE I PRILIKE: Olimpijske igre u Tokiju između troška i iznenađenja
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2021.
Podelite ovaj tekst: